Organska proizvodnja je pozitivna za naše okruženje, uključuje upotrebu tehnologija koje racionalizuju potrošnju energije, a za pakovanje koristi prirodne materijale, biorazgradivu ambalažu, kao i one dobijene reciklažom. Između organske poljoprivrede i održavanja biodiverziteta i agrobiodiverziteta postoji tesna povezanost.


Proizvođači organske hrane koriste veći broj biljnih i životinjskih vrsta, sorti i rasa od konvencionalnih sistema. Kao posledica toga, veliki broj genetičkih resursa koji se koriste kao hrana je sačuvan, kao i drugi korisni organizmi poput predatora, oprašivača ili mikroorganizama u zemljištu, čiji je broj čak i povećan, što je takođe dobra strana ovog poljoprivrednog sistema.


Prihvatanje metoda organske poljoprivrede zahteva od proizvođača da slede pravila dobre agronomske prakse (plodored, korišćenje organskog hraniva, suzbijanje korova prirodnim herbicidima), koje čine organske proizvodne sisteme biološki mnogo složenijim od onih konvencionalnih. Neki od razloga zašto treba koristiti hranu iz sistema organske proizvodnje su:


1. Boljeg je ukusa i zdravija od konvencionalne - prosečno organska hrana sadrži veći sadržaj vitamina C, osnovnih minerala kao što su: kalcijum, magnezijum, gvožđe i antioksidanse. Organsko mleko je bogatijeg sadržaja u Omega 3 masnim kiselinama, vitaminu E, vitaminu A (Beta karoten) i antioksidansima od konvencionalnog mleka, prisustvo samo 32, od 290 aditiva dozvoljenih za upotrebu u proizvodnji hrane na teritoriji EU. Preko 440 pesticida koji se koriste u intenzivnoj poljoprivredi u vidu ostataka su prisutni u hrani. Takozvani prihvatljivi nivo se izračunava za svaku od ovih hemikalija i procenjuje se rizik od njihovog uticaja na čovekovo zdravlje. Veoma malo se zna o tome naročito o "koktel efektu" (udruženo dejstvo ostataka više pesticida)



2. Upotreba antibiotika nije dovoljena - antibiotici koji se kao aditvi dodaju hrani radi ubrzavanja rasta životinja, zabranjeni su jer izazivaju otpornost rezistentnost bakterija na te i slične antibiotike kod istih tih životinja kao i kod čoveka i ostalog što bi bilo korektno imajući u vidi pozitivan uticaj organske poljoprivrede na okruženje.



3. Visoki standardi - organska hrana dolazi od proverenih izvora, sve farme su podvrgnute inspekciji barem jednom godišnje



4. Briga o životinjama - nijedan sistem uzgajanja ne vodi toliko brige o životinjama kao organska poljoprivreda



5. Upotreba genetički modifikovanih organizama i njihovih proizvoda (GMO) nije dozvoljena - genetička modifikacija predstavlja manipulaciju genima kada se DNK jednog organizma unosi u drugi organizam u laboratoriji, u poljoprivredi se vrše najčešće dve vrste genetskih modifikacija čiji su rezultat usevi koji su otporni na herbicide (kojima se uništavaju korovi) i usevi koji su modifikovani da izlučuju toksine koji ubijaju insekte.



6. Dobrobit životne sredine - iznad svega bavljenje organskom poljoprivredom, između ostalog, favorizuje spontanu floru i korisne insekte i ne deluje štetno na čoveka i njegovo prirodno okruženje za razliku od konvencionalne poljoprivrede, osim toga proizvodi manje ugljen dioksida koji doprinosi globalnom zagrevanju, zagađenja usled prskanja i nepoželjnog opasnog otpada.



Slavica Kodžopeljić dipl ing ratarstva